1

Kako sam zavoleo i preboleo legendarni VW Golf 2

Vozači znaju. Jedan od najsrećnijih, a u isto vreme i najtužnijih trenutaka u životu vozača jeste kupovina novog automobila. Okej, radostan deo priče je logičan, ali opraštanje od starog automobila je nekada značajnije od same kupovine novog. Pogotovo kada je u pitanju Golf 2. Čak i da je neki drugi auto u pitanju, zaista ima nešto u tim starim, “razdrndanim” automobilima koje zavolimo.

Sa svojim starim Golfom sam se srodio do te mere da mi je nakon prodaje automobila zaista nedostajalo da zalupim stara spadnuta vrata sa vozačeve strane. Golf 2 je bio član porodice, kao verujem i velikom broju vozača sa naših prostora, ali prošle zime je došao trenutak da se pozdravimo.

1

Kada se toliko naviknete na svoje staro vozilo, postaje jako teško da se odviknete od njihovih karakteristika, pa čak iako su mane. Pogotovo ako ste naviknuti da vozite stara polovna vozila, ili automobile koje ste nasledili od prethodnih vlasnika i roditelja. Zna se da su nemački automobili klasa za sebe čak i kada nisu u pitanju luksuzna vozila. Ko još ne bi voleo da vozi Mercedes, BMW ili Audi, ali kako to obično biva u Srbiji, pored toga što nisam ni imao novac za neki od pomenutih automobila, morao sam da razmišljam ekonomično. Zato je moj izbor za prvi auto bio komšijin Golf 2 sa 1.6 dizel motorom, iz 1986 godine.

Iskustvo od 190.000 pređenih kilometara i ljubav na prvi pogled

Golf dvojka, pa još dizel, zaista predstavlja legendu automobilske industrije na prostoru bivše Jugoslavije. Desilo se da baš legenda iz Nemačke i kralj autobanova, postane moj prvi automobil. 190.000 pređenih kilometara od starta bez značajnih problema, je delovalo kao dobro iskustvo koje sam i sam mogao da očekujem. Nekome bi delovalo da je automobil, koji je već tada bio gotovo dvadeset godina star, prešao dosta malu kilometražu s obzirom da je golf dizelaš poznat kao ekonomičan auto, kada je u pitanju potrošnja goriva. Naravno, opravdana je sumnja pošto nije redak slučaj čačkanja po motoru i štimovanja pređene kilometraže, kako bi se uštedeo neki dinar ili izvukla što viša cena prodaje automobila, ali to ovaj put nije bio problem. Imao sam sreće da je komšija bio pošten čovek, dobar i savestan vozač. Iako je još pre deset godina spadao u stara i polovna vozila, auto je radio fenomenalno. Da budem iskren, da ste mi u tom trenutku dali i traktor bio bih zadovoljan. Ali sva sreća to nije bio slučaj, pa sam zaista otkupio kvalitetan polovni automobil.

vw-golf-2-13

Karakterističana buka vozila tj. zvuk Golf 2 dizela, koji se najbliže može opisati kao “dagadagadagadagadaga”, je postao milina za moje uši, a trešenje koje bi samo paljenje i vožnja stvarali su postali deo svakodnevne rutine. Teško je to objasniti, pa verovatno samo zaljubljenici u golfove znaju o čemu govorim, a posle nekog vremena, prestajete da primećujete nedostatke i mane, iako bi mnogi drugi vozači, naviknuti na novija vozila, sigurno izludeli. Jedno je bilo sigurno – auto je bio pouzdan i radio je posao za koji je i bio stvoren. Stizao sam od tačke A do tačke B bez ikakvih problema. Pošto sam u kolima provodio dosta vremena, na sve nedostatke sam brzo oguglao.

Ekonomičnost Golfa je bila vrlo privlačna

Ušteda goriva i novca je bila očigledna naspram drugih polovnih automobila o kojima sam prethodno razmišljao. Pošto je priroda posla bila takva da sam u kolima bio gotovo non stop, pređeni kilometri su se gomilali, a pozitivno iskustvo u vožnji je nastavljalo da oduševljava, pa je ljubav prema Golfu samo mogla da raste. Ipak je to bio vrlo iskusan auto za mene, a i ja sve iskusniji vozač i poznavalac automobila, te nije bilo potrebno puno da me kupi.

Uz redovan servis i po koji crknut akumulator, grejac, popravku kvake i alternatora i zaista nije bilo većih troškova i problema duži niz godina, osim sve više cene goriva. Kako to nije bio problem mehaničke prirode, i kako se nije mogao izbeći, čak i naspram postojećih uslova i mogućnosti, moja Golf dvojka je radila svoj posao i štedela koliko je to bilo moguće.

Prva štucanja i veći kvarovi na Golfu

Nakon čak 7 godina od kupovine automobila, koji je još kod komšije radio zaista dobro, nastavivši sličnu tradiciju na dalje, zaista je bilo vreme da se bar neka konkretna prepreka pojavi. S obzirom na pređenu kilometražu koja se samo gomilala, dostignuvši više od trista dvadeset hiljada kilometara na vrlo agresivan način, stigli su i određeni kvarovi. Naravno, kao što se hvali sopstveni konj, tako i ja volim da verujem da je auto bolji nego što jeste, ali treba reći da je bilo sitnijih popravki tu i tamo. Međutim, poslednje tri godine su ključne kada su u pitanju kvarovi na mom Golfu.

volkswagen_golf_2___ballpoint_pen_by_mastervali-d4nnzck

Najpre su počeli znakovi da će doći do određenih kvarova, koje naravno zanemarujem, jer još uvek nije nastao konkretan problem, a novca nikad nije dovoljno da bi se ulagalo “kada treba”. Ono što je najpre bilo uočljivo jeste to da je Golf počeo da troši više ulja između servisa, nego ranije. Povremena pojava plavičastog dima uz zadimljavanje crnim dinom automobila iza mene, nije bilo strano. Pošto je stigla i zima, čelična izdrživost i otpornost koja je krasila ovog golfa, je počela da pruža znakove slabosti. Nije ni čudo, automobil je bio star već 27-8 godina. Preko zime se sve teže i teže palio, pa je došlo vreme da se odradi remont Bosch pumpe.

Pregurala se zima i još jedna godina, dok ovo sada već staro polovno vozilo i dalje nastavlja da troši više ulja nego što bi trebalo. Automobil sve više štuca i trza se, što je iziskivalo remont dve dizne. Ponovo su usledili jaki minusi kada golf ne može da upali, ili to čini veoma teško. Pregurala se nekako i ova zima, uz nekoliko odlazaka na posao prevozom, kada je to bilo moguće, odnosno uz pozajmljivanje tuđih kola kada je bilo potrebe za tim. U tom trenutku sve više jača ideja o “preljubi”, i razmatraju se opcije o drugim kolima. Ipak nastavljamo još a “dijagnoza” je govorila da je u pitanju loša kompresija.

Poslednji udarac i teška odluka za otkup automobila

Na prelazu leta i jeseni prošle godine je Golf mezimac nažalost pomešao vodu i ulje, pa je trebalo staviti novi dihtung glave motora, i kako to majstori kažu, mašinska obrada cele glave. Majstor u kog sam imao poverenja je predlagao da se odradi generalna, ili barem polugeneralna u skladu sa materijalnim mogućnostima.

Kao što sam rekao, već nekoliko godina unazad se razmišljalo o zameni i novom automobilu, ali kako sam zaista voleo ovaj auto sa svim njegovima manama, nije bilo ispravno završiti sa njim pre kraja i uvaliti ga nekome drugom. Auto otpadi su delovali kao dobro rešenje. Sve prethodne popravke su uticale na budžet, a pogotovo na budžet za novi auto o kom je bilo priče. Koliko god da nisam želeo da se odreknem svog prvog auta, koji je davno probio “privremeni rok” sa kojim je i bio otkupljen, dobro se presabiram i zaključujem da je vreme za promenu. Kada realno postavite stvari na papir, i dozvolite sebi da uočite druge probleme kao što su već veoma vidljivi i dugo zanemarivani limarijski problemi kod desnih vrata, na gepeku i ostatku vozila, u paketu sa troškom generalne popravke i uskore registracije, konačno možete da shvatite jedno. Dugoj i zanimljivoj vožnji je došao kraj, a moj Golf je bio spreman za penziju.

Pripremao sam se na to već neko vreme, a kako se bližila i nova zima, sve intenzivnija je bila potera za drugim polovnim vozilima, koja bi bila barem upola pouzdana kao moj stari VW golf 2. Kako sam svestan vrednosti ovog automobila i zahvalan što sam mogao da kupim tako dobro vozilo bez laži i prevare, rešen sam da ne pokušavam da nekome uvalim auto, već se odlučujem za fer procenu i mogućnost da izvučem dobru cenu, koliko god to bilo moguće za pravu vrednost automobila. Otkup polovnih automobila je izgledao kao dobro rešenje, pošto bih na drugi način nekome uvalio svoje staro vozilo, koje bi potom bilo proklinjano zajedno sa mnom. Za svoj, sentimentalno vredan, stari automobil sam dobio zaista fer ponudu, te je bilo vreme za “poslednji krug”, barem onaj sentimentalni.

Vožnja je dugo vremena bila ekonomična, pouzdana i posve zanimljiva. Čak i nekoliko meseci od kada se odigrao taj “teški” otkup golfa i otkako sam zamenio auto, još uvek fali ono čuveno “dagadagadaga” kao i zalupljivanje starih vrata koja izgledaju jače od tenka. Iako je rastanak bio pravi, te nije ni bilo potrebe za preboljavanjem pošto je vrlo brzo stigao novi pouzdani auto u moje ruke, to ipak ne znači da sledeći polovni automobil, ako ne bude bilo prilike za novi, neće biti baš sređena, očuvana i kvalitetno održavana oldtajmer Golf dvojka. “Nismo mi još uvek završili!”

 

  • Mare

    GOLF 2 uvek u srcu :)